Danas kada je toliko sve prisutna zagađenost, da li još uvek rečenica „ Zdrava ishrana „ ima smisla?! Ono što je primetno jeste da je u Evorpi opao trend potražnje „ Organske hrane „ Pitate se zašto? Zato što to zaista kao takva, ona ne postoji više, na žalost. Naučnici koji se bave ishranom su došli do saznanja, ako im je za verovati, da je bitno šta se jede i koliko, naravno da bude iz kontrolisanih uslova. Ali organska hrana ne postoji, to je pojam koji više ne odgovara.
Posle ovog saznanja vratimo se na to šta je zdrava ishrana je pravilna ishrna. Odakle treba da počnemo?
Počinjemo prvo od navika.
Vežbanje i spavanje 8 sati jeste poželjno i spada u zdrave navike, ali ako se hranite nezdravo, nećete imati željenu energiju a ni svežinu. Dolazimmo do toga da vitamni i minerali koje unosimo ishranom ne može ništa da zameni.
Tu nam pomaže svakako Nutricionistička piramida, ona namirnice deli u 4 osnovne grupe.
Osnova piramide, i njen najširi deo zauzimaju složeni ugljeni hidrati i žitarice ( pirinač, krompir, integralni hleb i i ntegralne testenine), oni nam obezbeđuju vlakna, ali i vitamine i minerale koje ne možemo naći u drugim namiricama.
Drugi deo su vitamini i minerali iz svežeg sezonskog voća i povrća. Poželjno je da se u toj grupi nađe i koštunavo voće, bademi i orasi.
Treći deo zauzimaju mlečni proizvodi i meso. Meso, riba, jaja i sir su puni proteina, a oni su važni jer obezbeđuju izgradnju i obnovu ćelija u organizmu. Osim toga, ove namirnice su bogate i kalcijumom, vitaminom D i vitaminima B grupe. Dokazano je da aminokiseline iz mesa utiču na mnoge procese u organizmu .
Četvrti deo koji ujedno treba da bude i najmanje zastupljen u ishrani je masti i prosti šećeri . Masnoće i proste šećere treba izbegavati . Određena količina masnoća čoveku ipak potrebna za normalno funkcionisanje, pogotovo kada su u pitanju neke funkcije srca i mozga, tada se biraju hladno ceđena biljna ulja. Zaslađeni sokovi i slatkiše treba zaobilaziti u širokom luku.
Ovde smo govorili o odabiru namirnica ali postoji i pravilo koje je isto jako bitno a ono se odnosi na vreme kada se namirnice unose. Ako osluškujemo svoje telo, onda to treba da bude kada smo gladni, na osnovu toga odredimo vreme unosa i treba da imamo tri obroka. Raspored obroka i odaber namirnica treba da nam obezbedi dovoljnu i uravnoteženu energiju tokom celog dana.
Doručak – treba da bude bogat proteinima.
Ručak – salata, proteini i jedna trećina složenih ugljnenih hidrata
Večera – bez ugljenih hidrata
U sledećem blogu pišem o ishrani i treningu.